Kikiriki se koristi dosta u ishrani ljudi. Sadrži i veliku količinu proteina, koji u svom sastavu imaju esencijalne amino kiseline (cistein i metionin). Značajan je izvor niacina (vitamin B3), koenzima Q10 i kalijuma. Kikiriki sadrži nezasićene masne kiseline, te doprinosi smanjenju negativnog holesterola i triglicerida u krvi. Zbog toga je Uprava za hranu i lekove SAD (FDA), na bazi epidemioloških i kliničkih istraživanja, dozvolila da se na proizvode sa kikirikijem stavlja etiketa sa tvrdnjom: kikiriki smanjuje rizik od srčanih oboljenja (25-50%), ukoliko se konzumira 30 do 60g 5 ili više puta nedeljno. Osim toga, lekovite i hranljive osobine kikirikija utiču na poboljšanje memorije, koncentracije, sluha.

Kikiriki je koristan kod jake iznemoglosti i teških oboljenja, pošto je odličan proteinski obrok. Dobar je izvor vlakana i pomaže pri regulaciji metabolizma. Šaka kikirikija (181 kcal) izaziva osećaj sitosti koja traje satima, a glikemijski indeks mu je samo 14 (kao kod zelenog povrća), te je dobar saveznik kod dijeta za mršavljenje. Sadrži vitamine grupe B koji daju sjaj kosi i umirujuće deluju na nervni sistem, a vitamini grupe E iz kikirikija pozitivno utiču na polnu potenciju. Bogat je kalijumom, magnezijumom i cinkom, sadrži flavonoide, antioksidante i bioaktivne komponente za koje su naučnici tek nedavno utvrdili koliko doprinose ljudskom zdravlju. Isto tako, redovno korišćenje kikirikija u ishrani i pomaže u lečenju djabetesa.